Неко ново време изродило глобалне љубавне тенденције.Гледам ове млађане генерације како доживљавају вољење своје ,,узвишене,, љубави.
Где нестаде она лудост вољења и несташлук вечног завођења?
Завладале шаблон шеме и вечне стереотипне дилеме кроз монотони ритуал привођења намени свог нагона уоквиреног и усплахиреног кроз гене предака за продужетак врсте.
Где је она ошамућеност и блага лудост?
По чему ће памтити своју љубав једног дана?
Да ли знају за страст уоквирену вољењем,харизмом,будалаштином,вином и чоколадом,опијањем, блесавом причом,безразложном свађом која води ка лудачком гужвању постељине,прављењем недоличних смицалица које изазивају гласно смејање на неприкладним местима,путовањима која су необична,буђење које се проузрокује дувањем тек скуване кафе под нос........?????Толико је ситних животних инспиративних догодовштина које могу изнедрити обострано препознавање емоција.
То могу отелотворити само оне душе које се спознају и сагледавају у тренутку космичке вечности и најлепшег надахнућа које је само њима знано.
Чак и ћутња код њих има своју божанствену тишину, мисли им комуницирају кроз осмех и поглед.
Ех та узвишена љубав која временом нестаје или се своди на изгубљена острва последњих мохиканаца заљубљених виртуоза који се препознају на оном судбинском путу зацртаним њиховим рођењем.
Гледам ове нове глобалне љубави?
Вољење без душе и предавања?
Где то води?
Највероватније у долину стереотипа и нових прототипа који се формирају као киборг-иксани новог доба.
Џаба им сва маркирана срања и схватања грандовског поимања џет сета који је у ствари један пластични брлог без емоција и осећања.
Треба се научити љубави и вољењу.
Прво се изграђује личност која има емоцију и душу.
Без тога нема љубави има само анимални нагон коме дадоше име-љубав 21 века.
Гласам за старомодан начин.
Лепше изгледа а и боље звучи!!!
