Размишљајмо мало о геополитичкој емоцији?
Живимо у 21 веку који поново нације враћа на пиједестал светске моћи.
Предходни век био је век идеологије која је полако прешла у историјску фазу тихог спомињања.
Свет је на великој прекретници.Да ли ће америчка лихварска хегемонија успети да глобализује читав свет једном новом унилатералном културом?
То је донекле и имало смисла после пада Берлинског зида 1989 године.
Када је протерани познати руски композитор Растропович у маси одушевљених људи који су рушили зид свирао своје виолончело са сузама у очима и те сузе биле су тог трнутка тријумф помирења и измирења-сузе са хармонијом света.Оне су представљале наду у неко боље човечанство.Ту наду покретале су праве емоције човечанства.
Да ли свет разуме војну анексију Крима 2014 године?
Не жели и неће је никада разумети?
Поруку коју су Руси на челу са Владимиром Владимировичем Путином послали целом свету била је кратка и јасна-ИМПЕРИЈАЛНА РУСИЈА СЕ ВРАТИЛА И ВРАТИЛА ЈЕ ДЕО СВОЈЕ ТЕРИТОРИЈЕ КОЈИ ЈОЈ ЈЕ ВЕКОВИМА ПРИПАДАО!!
После 1989 године Ви сте нас гледали са висине,понижавајуће и снисходљиво.Томе је дошао крај.Спремни смо да превазиђемо сопствено потсовјетско понижење а своју нову наду и будућност градићемо на вашем страху !!!
Шта се десило у Паризу?
На делу су биле ПОГРЕШНЕ ЕМОЦИЈЕ где се понижење претворило у терористичко насиље.
Када неко теледиригује темпирану бомбу са верским фанатизмом и тачно зна како се његов фитиљ пали онда је питање тренутка где ту темпирану бомбу поставити.
Америчка лихварска секташка банкарско илуминатска хегемонија веома вешто са својим тастерима држи читав свет под тензијом геополитичке емоције.
Где је Србија у том ланцу светске негативне кохезије?
Нас сатанизују преко двадесет година.
Убили су нашу националну емоцију која је преживела пет векова под Турцима,први и други светски рат,комунизам и сад је на великом искушењу глобализма.
Народ су заразили вирусом глобалне сатрапске и ђавоље емоције.Та емоција јуриша на националну српску емоцију честиту,праведну,обожену,охристовљену,оправослављену,историјско реалну и отпорну на све историјске разарајуће вишевековне вирусе.
Тачно су нас проучили и изучили и знају да је СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ПРАВОСЛАВЉЕ најтврђи темељ народног емотивног постојања.
Покушавају да га разоре од ратова 1991 па до отимања Косова и Метохије вандалским бомбардовањем 1999 године.
Убијали су српску емотивност на два фронта:Војним победама и културним поробљавањем.
Често се замислим и помислим да су скоро успели...Али се обрадујем и схватим да још нису.
Најопаснија српска емоција која проради и коју не можеш никада искоренити је -СРПСКИ ИНАТ!!!
Постоји оно здраво језгро српског друштва које је неуништиво и као што написа Драгош Калајић у свом делу-СРПСКА ДЕЦА ЦАРСТВА,постоји папрат (terra serbica) у Србији коју је пронашао Јосиф Панчић, она може да преживи сва ледена доба и све суше.Милионима година замрзнута или осушена а када се одледи или навлажи наставља тамо где је стала u новој фази репродукције.
Такав је и српски народ.
Нашу наду у живот и опстајање на овим просторима даје моћна Руска држава.
Колике су јаке емоције ова два народа упркос многим злобницима историја даје најбољи одговор.(Она права и реална историја а не историја коју су комунисти стварали и измишљали)
Зато је Русија онај зрак сунца или она капљица воде коју уснулу српску папрат поново оживљава неком узвишеном и само Богом даном промишљу вечног опстанка!!!