Чудна су времена у Србију дошла.Чудна да чуднија не могу бити.Изнедрио се неки нови помодарски јалов народ који буку и халабуку диже када седи испред виртуелног сопоћала а кад треба се стварно организовати онда велико празно,ништа,ћорак,имагинација,густа магла и каљуга.
Живимо у свету виртуелних јунака.
Свако има умишљај да је најбољи,најпаметнији,најспособнији,најхрабрији.......Толико епитета нису имали ни српски средњовековни витезови.
Када мало боље размислим намеће ми се један јасан закључак-Велика већина у Србији је психијатриски случај.
Толико је лажног самоубеђења у свим сферама друштва....Од културе,науке,просвете,спорта а о политици да не причам.
Колико се год чудили енормној људској глупости која је све више и више распрострањена ми конкретно немамо начин да ту пошаст сузбијемо а камоли истребимо.
Изгледа да нас стиже у виду клетве стара народна пословица-Чега се паметан стиди тиме се луд поноси!!!!
Овде је лудост постала једна врста глобалног помодарства.Кад кажем на лудост мислим на људску глупост.
Колико се год трудили да изнедрите,оплемените и зачнете неку добру општу друштвену ствар многи ће вас у старту исмејавати,кудити,омаловажавати а они који вас подржавају велика већина њих остаће на вербалном тапшању по рамену.Онда ће те схватити да остајете сами на ветрометини незнања,примитивизма,осуде и покуде.
Мала групица истомишљеника са вама биће једини бедем подршке који је недовољан да било шта учини у борби за било какву промену и бољитак опште заједнице.
То ће бити болно али пожељно отрежњење и освешћење.
Игледа да овом народу још није догорело до ноката?.
Народ мисли да ће неко други решавати његове проблеме?
Да ли су наши славни претци чекали да неко други донесе слободу и избори се за њихова права на Балкану???
Без обожења,вере,Христове љубави,Православног Светосавског пута нема нам бољитка.
Када будемо дисали истим плућима када у српским грудима закуца заједничко срце и када молитва Богу свих нас звучи као једно онда ће од нас нешто бити и постати.
Даће Бог.