Како Срби данашњице доживљавају Бога?
Живимо у времену пост комунизма који је деформисао и обезвредио здраву изворну српску духовно-побожну мисао.Данас имамо сурогат ђавољих зачина који на најперфиднији начин трују здраво језгро српског бића.Проникли су у срж наше историје и схватили да је српска вековна непобедивост саткана у цркви и љубави према Богу.
Без Бога и Христове љубави постајемо један обичан глобални пластелин веома лак за обликовање.
Зато нас и ударају тамо где нам је духовна постојаност.
Тешко је данас Бога схватити и Христа волети за оне који себе доживљавају изнад Бога а љубави и немају јер је не спознају.
Самозаљубљеност ових нових обезбожених Срба нема премца према њиховој бестидности и арогантности.
Њихово једино правило-После нас потоп!!!
Међутим дешава се нешто неубичајено.Постоје неки нови Срби који веру доживљавају као фолколор.Знају да треба ићи у цркву,молити се Богу,славити Крсну Славу,запалити свеће ,прекрстити се правилно,понекад постити,присуствовати на неком црквеном свадбеном венчању или не дај боже сахрани......и то би било све од њих.
Поштоваоци обичаја и традиције изнедрени из комунизма али још несазрели и необожени за стадијум побожних Срба.
Како открити Бога и Христову љубав?
Постоје степенице којима корачамо и сазревамо духом својим и вером својом.
Свако треба да схвати и разуме да Бога доживљава на свој начин.Са Богом се ствара лична вертикала и нераскидива нит која нас повезује вечном емоцијом која се открива чистом молитвом из дубине душе наше и срца нашега!!!
Није Бог рутина и шаблон који треба испоштовати да би нам било боље.
Бог је осећање,љубав,жеља,покајање,срећа,туга.Са Богом се преживљава и спашава без Бога се вечно страда.
То ми сами морамо открити и схватити а најпре осетити у себи у својој души у свом духу у сопственом постојању.
Како ћемо открити Христову љубав?
Ако волимо и пружамо најчистију емоцију према свакоме без хтења и жеље за узвраћањем.
Христова љубав се никада не даје да би се очекивала!!!
Најлепша инстанца нас самих је на оном нивоу вечне љубави која исијава Христовом промишљу.
То је љубав чистог срца и душе.
Тек тада ћемо осетити најлепшу благодет и душевно задовољство које је од духа светог оваплоћено у нас саме.
То само Православље може пробудити у човеку и усмерити га ка стазама духовног сазревања.
Зато је Србима битна духовна култура задојена најчистијом вером и најлепшом Христовом љубављу.
Академик Владета Јеротић поделио је Србе у три групе верника:
-Верујуће
-Побожне
-Религиозне(људи посвећени Богу)
Спас народа нашег и целокупни васкрс Србије десиће се онда када преовлада већина побожних Срба.
Молим се Богу да временом откријемо ту најбитнију и најлепшу нит која ће нам омогућити да сазревамо у Светосавском духу и Православној вери.